AnaM razmišlja

Na putu  za Zemlju svratila sam  na jednu  planetu u  blizini Myra sazveždja. Predivna  planeta,  greju je dva Sunca,   trava  se   plavi, a more  ljubičanstveno. Potseća malo na  vašu  planetu, samo  joj  stanovnici  drugačiji. Kad kažem stanovnici  to su oni koji misle da su pametni.

Na toj  planeti  ljudi su  kućni  ljubimci, a njihovi  vlasnici kuce i mace. Neki  ljudi uživaju sa svojim  gospodarima  po  luksuznim stanovima, jedu kavijar i  piju ptičje  mleko. Problem je kad   dosade  svojim  vlasnicima. Ako je vlasnik maca, ona  dugo ljubi, mazi svog  ljubimca čoveka,  onda ga   još jednom  pomiluje,  ogrebe i izbaci na ulicu. Gospodari   kuce su  oštriji, izbace   tog čoveka  zbog nekog letovanja ili službenog puta.

Na ulici  čovek  ide od kontajnera do kontajnera, onako  razmaženom  mu je  hladno, nema  gde da spava, sirotan nedostaje mu ljubav.  Počinje da se udružuje sa   sapatnicima iste sudbine.  Tu nastaje problem.  Neke mace  se plaše  čoveka da ne bude nasilan, a neke  kuce znaju da ga napadnu iz  čista mira, tek da vide kako  čovek beži pred njihovom  moći.

Postoje i dobre kuce  koje  hoće da udome  te sirotane,  ljude.

Na tako dobre  kuce sam   naišla na  toj  planete, sazveždja Myra.  Svojoj  dečici  malim  macama i kucama uzeli su  nekog  čoveka  za zabavu.  Brinuće se za njega, potpisali su papire.  Prvo  ih  dobro okupaju, ošišaju i srede,  da liče na čoveka,  i naravno sterilišu ,  da ne liče ni na  čoveka, ni na  kuce, a taman  na mace.  Sterilni  ljudi srećno žive do kraja svog  života,  jedu,  spavaju,  goje se i nemaju  previše  želja.

Zemljani, ne  brinite za svoju  planetu.  Ako je upropastite tu je sazveždje Myra... uživaćete...

Radujmo se sunčanom  danu kao on

Kad  bi nam  hrana bila

plod smokve

A odelo

Život  bi sigurno  bio srećniji

 Nekad nije  bilo mejla.

Danas mi je stiglo jedno pravo, pravcato pismo, i nije račun

Ruka mi drhti od  uzbudjenja. Uzimam  pismo, milujem  kovertu...tvoje ruke su je držale.

Ne neću odmah da otvorim, zadržaću  pismo trenutak, zatvoriću oći i misliću kako si mi pisao

Da li si seo  za pisaći sto, ili na klupicu u bašti?  Da li  si zaboravio  olovku, pa se vraćao u sobu polako otvarajući  škripava vrata??

Lagano, sasvim lagano otvaram,  draga slova  mi  se smeše.  Mogu da te vidim kako   ozbiljno  gledaš papir,  malo se namrštiš i poćinješ da pišeš.

Polako čitam, smešim se  svakoj  reči,  kimnem   na neku  glavom  kao da me vidiš.

Kako lepo pismo.

Ostajem  zagledana u daljinu,  i znam čitaću ga opet,  i opet,   ko zna koliko puta.

Čujem korake  u hodniku,  sakrivam nespretno pismo u knjigu,  vrata se bučno otvaraju,  ulaziš,  ljubiš me i  užurbano pitaš

-Šta ima za ručak?

Čudno je to osećanje.

 Prišunja  se kad se najmanje  nadaš, obuzme te i  ne da ti da živiš.

Ako  na google otkucamo   mržnja  i potražimo sliku, ništa ne dobijemo.  Za  suprotnost, ljubav, milion  sladunjavih  slika, srce,  ruke  koje se drže,  oči,  osmeh, more,  plavetnilo...

Zbog nje  ne možemo da spavamo,  radimo,  smejemo se.  Kad postane  gospodarica, uništava nas.  Uzima sve, a ne daje  ništa.

Useca nam  bore  na  licu, iskrivljuje usne. Povija ledja, ledi pogled.

Nadamo se volimo,  želimo, planiramo,  blistamo srećom dok je ljubav sa nama.

Kako  nastaješ mržnjo??

 Zašto??

 Koliko traješ??

 Gde  nestaješ??

 Kome ideš??

 Od koga dolaziš??

Može se mrzeti samo neko  ko se voleo, koga smo  poštovali.  Da li ste čuli da neko mrzi  šerpu jer  je  zagoreo ručak,  mačku što je prevrnula  mleko ili kamen koji  je skočio na prozor??

 Od ljubavi se živi, od  mržnje umire...  Zašto onda počinjemo da mrzimo??

Lično, mrzim  cipele  koje sam platila  kao svetog Petra kajganu,  a žuljaju me do padanja u nesvest.  To zanemarite, inače  post nema smisla...

Добих мејлом, сада и ви...

Бисери оних (најчешће познатих лицности-идиота) од којих за очекује да бар кол'ко толк'о буду образовани и да имају ИQ већи од 10. Главна фабрика идиотизма је Јелена Карлеуша, али има и других...

Албум је готов, само још треба да се заврши - Тања Савић

Мој живот је као река, вода која стоји и нигде не тече - Хасан Дудић

Ви ипак имате неки ген, је л’ то неки породични ген или сте га
наследили од родитеља? - Жика Шареница, РТС

Мислим, прво би морала да научиш да пишеш, брате, свих шест падежа –
Јелена Карлеуша

То да ли сам ја лично учествовао у преговорима... то не знам! - Милош Алигрудић

Очи су душа огледала – Баки Б3 Ђогани

Једва чекам да нам стигну краве, сваки дан ћу да их јашем - Катарина Живковић

Јао, оно, као, бре, дан је толико леп да ћу сада да се изврнем као
зечица и подигнем сва четири копита у вис - Катарина Живковић

Ма, бре, људи, хоћу сама да живим свој живот, умрем свој живот и тако
све у круг – Катарина Живковић

Жеља ми је да једног дана отворим неку малу школу певања, знаш оно,
да ја откривам таленте, као што је некад радио Вук Караџић – Бата
Здравковић

- Соја је најздравија намирница - Лимен
- Знам, соја бикарбона! – Цобе

Сви погинули у Краљеву ће добити своје станове – Мирко Цветковић, премијер

Е, ајде сад, напиши му на папиру, само тихо, да нико не чује шта си
написао - Сузана Манчић

А шта је Цане свирао у ЕКВ? - Немања Стевановић

Обећао је да ће бити сунчано, ми видели да није и више га нећемо
држати за реч, ми ћемо га држати за кишобран – Ивана Вишковић, ТВ Авала

У ери информатике не могу да прихватим да Печењевце буде иза Београда
– Млађан Динкић

Како знате да је петао мушко? - Јасмина Ана

Еј, бре, он мисли да сам ја глупа, ја... Па, ја, бре, имам бар свих 7
разреда основне школе – Катарина Живковић

Јаааоо, вииииди што је лепа, је л' ти се свиђа? - Сања Маринковић,
док поклања мајицу Саши Матићу

Узео си ми језик из уста – Гаги Ђогани

за неупућене Катарина Зивковић је покупила 100 000 евра на фарми.Толико о фарми

Pre  nekoliko dana  bio je Dan rudara.  

Došli  rudari u Beograd da iznesu svoje probleme.  Ne kukaju, ne žale se,  kažu svima  je danas  teško.  Oni  imaju samo jednu želju, da dožive  penziju posle  40 godina  rada u rudniku, a ne da  boluju zbog teških  uslova u rudniku.

Srbija  je demokratska država, kažu.  Ne znam  šta  to znači, ali sigurno nešto znači.

Lepo  su dočekali  rudare, saslušali, rukovali se sa njima  i  svi su se smeškali.  Kako red  nalaže svoje goste  su i poslužili  pićem. Svi  smo  mi isti, i piće  je možda isto, slučajno ili namerno, tek rudari  dobiše piće u  plastičnim  čašama. Nije važno, rećiće  neko, ali ja nikad nisam  videla nekog zvaničnika da  pije iz plastične čaše.

 Nije  važno... Da li??